Jana POV:

*koliko dugo vec lezim u bolnici...

Sa jednim te istim pogledom na igle, lekove, branile, boce infuzije, krv, belu sobu velikih prozora sa pogledom na zelenilo...

Sa tugom u srcu i bolim u stomaku...

Za mene, ovaj gubitak je ogroman....jedva sam se pomirila sa tim sa necu moci svom voljenom da rodim dete....

Decaka ili devojcicu..

Svaki put pustim suze kada pomislim na to.....

Zivot mi se svodi na tugu i bol....ne znam vise sta da radim....

Nisam ga videla dva dana....nedostaje mi..

Ponekad imam osecaj da se on odljubljuje od mene, da mu ne znacim nista....da me ne voli......

Ili sam samo previse depresivna....

Izdahnula sam drhtavo i sela na krevet...

Jedva osecam svoje noge....a vazno je da osecam kako mi stomak propada....

Izdahnula sam i spustila glavu....kada se ovo proci?.....

Nakon 10 minuta u mislima, trgao me je doktorov glas...*

Dr.- gospodjo Min...*i dalje mi je cudno sa mi se tako ljudi obracaju, ali...osecam se divno, srecno i ponosno zbog toga..

Pogledala sam u doktora koji je imao osmeh*

Dr.- danas je vas srecan dan.....oporavili ste se lepo, nakon ovih mesec dana i malo jace, te mogu da vas pustim kuci...*razrogacila sam oci*

Dr.- uz kontrole i dodatne preglede na odredjeno vreme.....

*samo sam tako gledala u njega, kao tele u šarena vrata..

Ja stvarno idem kuci? Konacno?*

Dr.- em, gospodjo-

Ja- em, izvinite, u redu, da, DA! *skocila sam na noge i cuo se smeh...

Nije bio doktorov...

Bio je to meni dobro poznat smeh...

Smeh zbog koga sam se odmah osecala bolje...

Pogledala sam i iza doktora videla Yoongija...

Stao je pored njega i rasirio ruke..

Dotrcala sam do njega i zagrlili smo se jako....smejali smo se, ja sam se smejala....od srece sto ga konacno i opet vidim.....*

Yg- idemo kuci ljubavi

Ja- da, konacno!

*opet smeh...

Doktor je otisao po otpusnu listu, a Yoongi mi je pomogao da se spremim za povratak kuci...

Bio je toliko nezan i divan, kao i uvek...nedostajalo mi je to.......

Iako je dva dana nista nekima, meni je to cela vecnost bez njega!

Kada sam se obukla, on je uzeo moj ranac i stavio ga preko ledja...

Tada je usao i doktor...*

Dr.- izvoli Jano, vidimo se u sredu u 15 časova..

Ja- hvala puno, na svemu..vidimo se

Yg- dovidjenja

Dr.- prijatno..*i tada smo otisli...

Hodajuci hodnikom, Yoongi je izvadio masku i dao mi je*

Yg- samo mi jos fale novinari

Ja- hahahaha

Yg- dosta mi ih je za ceo zivot

Ja- nisi jedini....

Yg- kada dodjemo kuci...moram ti nesto bitno reci.....*pogledala sam ga...

Delovao je ozbiljno....

Klimnula sam glavom i stegla nase vec ispreplitane ruke*

Ja- u redu...*nasmesio se i izasli smo iz bolnice...

«time skip, kod kuce»*

Ja- da, vracam se na trening uskoro...*pricala sam telefonom sa Rinom, nasim kapitenom*

R- ne mozes ni da zamislis koliko je bilo dosadno bez tebe na treninzima, a koliko tesko na utakmicama...

Ja- heh, gledala sam svaku utakmicu..

R- znam da jesi, i igrale smo ono..punom parom

Ja- uvek vi igrate punom parom, niste me razocarale

R- to mi je drago......nista, ajde cujemo se

Ja- vaziiii, cao *i prekinula sam poziv...

Tada je Yoongi doneo čaj za nas dvoje...

Seli smo na kauč i zagrlili se, mazili se*

Ja- sta si hteo sa mi kazes?......

*bio je minut tisine i cula sam njegov izdah...

Pogledala ga, kao i on mene...na natrag u sivi zid*

Yg- znam ko te je ranio...ubio nase dete......

Ja- ko?.....

*sve vise sam se bojala odgovora na to ko....

On je spustio glavu i opet izdahnuo*

Yg- jedan od Markovih ljudi.....*razrogacila sam oci*

Ja- a-ali..zar oni nisu.....

Yg- da, jesu, ali ostalo je jos dosta njih u toj mafiji, sta je vise ne znam, ali znam da sam otisao u jazbinu tih djavola, i cuo daa........ako ti...zatrudnis.....sa nekim, a da to nije Mark.......da......da te upucaju tu i gde jesu......i to je licno rekao Mark...

Ja- monstrum

Yg- heh, slazem se.....ali za sve to se pobrinuo JungKook...

Ja- kako to mislis?...

Yg- pa njegov otac je ludi naucnik te mafije, zar ne?

Ja- da

Yg- direkto, sef, upravnik, otkud znam...ali znam da je JungKook, konacno prihvatio posao i sve, aspolutno sve otpustio sa tih radnih mesta dilera, ubica, lopova, i da je ubio jos njih na koje je sumnjao da su za tvoju neplodnost odgovorni, i ubio je bas onog koji je to tebi uradio.....tako da.....

*nasmejala sam se i klimnula*

Ja- hvala JungKooku i kao i uvek....*pomazila sam mu obraz i prisao je mom licu*

Ja- hvala tebi Yoongi...

Yg- uvek ljubavi.....*nasmejala sam se i spojila nase usne u dug poljubac....

Prijao je, previse prijao.....

Odvojivsi se, imao je osmeh na licu*

Yg- znas sta? Ja mislim sa treba da idemo na neku veceru, kao neki burzuji...*ustao je i protegao se....

A ja krenula da se smejem*

Yg- sta? Jesi za?

Ja- uvek..

Yg- a nisam se lepo naspavao....*i tako, zasmejavajuci me, otisli smo gore u sobu i elegantno se obukli....

Sa velikim stilom u crnom dzipu otisli u najbolji, najlepsi i najskuplji restoran u gradu...

Nije me to toliko zanimalo, vec da provedem vece sa njim....

Pricao mi je toliko lepih stvari, toliko mi uzmamljivao osmeh na lice i cinio me srecnom...

Osecala sam kako lagano izlazim iz depresije...

Osecala sam iste one leptirice u stomaku, jezu na kozi i najvaznije...

Ljubav...

Koju ne mogu opisati recima....reci nisu dovoljne da opisu tako neko divno osecanje....

Ali ipak mi se svideo vise drugi deo veceri....

Stajali smo na ogradi koja deli setaliste od plaze i uzivali u laganom vetricu kojeg je nosilo more....

Bio je to divan osecaj...

Njegove tople, nezne i velike ruke na mom struku i vetar u kosi...

Smeskali smo se, ljubili, mazili, uzivali...

Nas stvarno nista nece razdvojiti....

To me cini srecnom...*

Nije kraj jos, ali uskoro ce...

Morala sam sada ovaj lep deo da izbacim 😊

Uskoro ce jos jedan...taj ce vam se 100% svideti...

A do njega vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜