*gledala sam u JungKook-a koji me je lagano krenuo daviti....

Grebala sam mu ruke ali me on nije pustao...

Nisam mogla da dodjem do daha....

Nisam vise cula nista oko sebe, sve mi se mutilo, mantalo mi se...

Ali me je nesto iznenada pustilo i mogla sam da disem...ali sam pala u nesvest.....*

Yoongi POV:

*woooooooooow, srusila je go...

Covece, kako dobro igra...

I pobedile su devojke...uuuuu...36:10..veselo...

Vidim da se to JungKooku nije svidelo...

Zarezao je i uhvatio Janu za majcu..

Krenuo da je davi?!...

Je se meni prividja?!?!?!...

Lisa i ostali su razrogacili oci i usta*

L- JUNGKOOK IDIOTE, PUSTI JE..*brzo smo sisli sa tribina..

Imam osecaj da cu ja njega zadaviti golim rukama...

Toliko sam se razbesneo da bih i rodjenu majku rastrgao....

Dosao sam i opisio ga pesnicom u vilicu, te je ispustio Janu i on za malo pao na nju...

Ali sam bio grub i nabio sam ga kolenom u stomak, ispistio je vazduh i samo sam ga odgurnuo...*

Ja- majmune jedan...*cucnuo sam kod nje..

Digli su je da sedne i ona se osvestila, dosla sebi....

Dali su joj flasicu vode te joj pokvasili lice i vratili u zivot....

Svi su bili sokirani, a JungKook samo gledao sa strane...

Osramocen, ponizen i debilozan...

Kako to moze da uradi?

Nije mi jasan...prihvati poraz kao i svaki drugi...

Oduvek je bio taj koji samo prihvata pobedu...

Gledao je sa strane sta se desava...ali....

Nije bio besan...naprotiv...

Bio je tuzan.....

Ustao je, otisao po svoju vodu i izasao iz hale...

Ostao sam uz Janu..

Nakon nekih 15 minuta su se razisli u svlacionice...

Njene siske su bile mokre od vode kojom smo je kvasili po licu i znoja...

Bilo mi je jako tesko da gledam kako je moj bivsi drug davi a ja samo stojim po strani..

Moram sam da odreagujem...

A srce me je zabolelo kada sam je video onesvescenu...

Sacekali smo je i izasla je, skroz uspavana i premorena..od svega.....

Dosla je do nas i za malo pala, ali sam je uhvatio....

Izdahnuo sam i nezno joj poljubio teme glave....

Kako je vruca..preznojana...iscrpljena.....

Ali zelim da smo zajedno...bar malo....

Svi su me gledali sta radim...

Uzdahnuo sam*

Ja- idemo na setaliste do klupica...malo da dodje sebi pa je vodimo kuci...*svi su potvrdno klimnuli i krenuli smo...

Janu sam pridrzavao kako ne bi pala i povredila se...

Osetio sam njen mali struk, opet, pod svojim prstima....osetio miris njene koze....osetio svaki njen pokret....

I ovako umorna je lepa kao andjeo......

Ubrzo smo stigli na klupicu i seli...

Stavio sam je pored sebe i mazio je...

Pokusavala je da odrzi glavu podignutom, ali nije mogla...

Te sam ja naslonio glavu na svoje rame..

Video sam kako se jos vise zarumenela..

Osmehnuo sam se, naslonio sto sam neznije mogao celo na njeno i krenuli smo malo da se mazimo....*

Jana POV:

*gledala sam koliko sam mogla...

Od umora i bola u nogama jedva izdrzavam da ne zaspim....

Mnogo sam umorna....

A vece...ne moze biti lepse...

Nebo ima crni teget pokrivac sa more zvezdica koje sijaju svaka na svoj nacin...

Vreme je maglovito, prohladno i vetrovito...

Sa mora duva vetar i time jos dodatno hladi atmosferu, a zagreva moja i Yoongijeva osecanja....

Seli smo na klupicu a ja nisam mogla da gledam...

On je to primetio i naslonio moju glavu na njegovo rame...

Osetila sam leptirice u stomaku i uzarenost mojih obraza..

A onda je i svoje celo naslonio od moje koje je bilo mokro i znojavo...

Nisam mogla vise...a izgleda ni on.....

Krenuli smo tako da se mazimo....

Mislim da sam umrla i otisla u raj...

Ovo je bio samo moj san da je neko nezan prema meni, brizan, pazljiv i da me ne voli zbog toga da bi me silovao, vec.....da bi mi stvarno dokazao znacenje reci 'ljubav'....koju na zalost nikad pre nisam osetila..a sada...

Ljubav je jedno od najlepsih osecanja koja postoje....

Imati tremu i nervozu pred nekim do koga ti je stalo a da je ljubav obostrana, da se stvarno volimo....

Nista lepse...

Osecaj topline majcinog zagrljaja je stvarno jak, divan, topao i drag...

Ali kada te zagrli osoba tebi suprotnog pola, koja ima najlepsi miris na sebi, ima najhladnije ruke zbog kojih me prolazi jeza telom dok mi mazi struk, dah koji je topao....

To su one prave cari ljubavi...

Iskrice koje su stvarno potrebne da bi to uspelo...

A i ovo sledeco sto je Yoongi uradio se ukljucuje...

Moja ruka je bila na butini, a on je prisao svojom i blago nam ispreplitao prste, stavio palac na palac i tako lagano krenuo da kruzi oko mog sa svojim...

Osmehnula sam se i krenula isto sto i on...

Ovo tako prija....tako opusta..kao i uvek..uvek se opustim a i utremim sa njim...*

Yg- jesi okej?.....

Ja- da..

Yg- dobro je...on je stvarno mogao da te povredi..

Ja- ali nije..*pricali smo oboje jako umorno...a pogotovo ja.....*

Yg- sada je moja beba dobro? *zarumenela sam se*

Ja- d-da

Yg- je te boli nesto?

Ja- n-noge....

Yg- procice...*smeskala sam se i sve vise i vise uzivala...

Naspram njega je sve tako nevazno...on je moj ceo pogled na svet u ovom trenutku....

Ne zelim da ovo prestane.....

Zelim ovaj osecaj ljubavi zauvek....*

JungKook POV:

*sta se to desilo...sta sam uradio...

Zar me je bes opet nadjacao...

Opet sam mogao nekog da zadavim..i to nije bio neki decak ili tome slicno, vec....devojka...

I to ne bilo koja vec devojka mog druga....mog b-biv-vs-seg najboljeg druga

Od kog sam dobio koleno u rebra i samar...

Sta sam to uradio...

A on...

Nikad ne bih ocekivao da ce me on samo tako sutnuti, ironicno receno...

Mislim, sada tako udariti...da bi njoj pomogao...

Zar me je toliko zamrzeo....zanemario i izbacio iz svok vidika....

Zar vise ne postojimo jedan za drugog...mnogo puta sam to pomislio...

U svlacionici punoj znoja, vode i patika, muskog parfema sam razmisljao o svemu...

Od dana kada smo se posvadjali....

Zar sam mu samo tako okrenuo ledja...zbog popularnosti...

Ne razumem ponekad sebe...na primer sada, taj momenat...

Sad to nikad ne bih uradio...ali tada..

Bio sam klinac...

I precenio sam pogresno drustvo...

Moje pravo je BTS......

Nedostaju mi...svi....

Nedostaje mi Yoongi...

To sam mislio vracajuci se kuci sa glavom u oblacima...

Zar sada on meni okrece ledja zbog devojke, odgurava mene da bi njoj ucinio...

Nasao je...

Nasao je nekog koga vise voli i ceni, gotivi od mene....

To je o-ona...

Ja mu vise nisam najbitniji?....

A nekada...

Kao maleni decaci...

Govorili smo kako cemo se zauvek druziti, kako cemo se uvek voleti, zrtvovati jedan za drugog, pomagati....

Bicemo najbolji prijatelji zauvek...

A sada...

Kako odmicu godine, to me sve vise i vise boli...

Njega nema...samo je nestao....

Ne prodje ni dan da se ne setim svega sto smo zajedno prosli, nasih dragih i ruznih trenutaka...

Svega...

Svadja, glupavih rasprava, smejanja, igranja, tuce, grljenja.....

Secam se naseg sanjarenja, nasih snova i nase maste...

To su sve drage i mile, dobre uspomene...

Preko kojih sam ja samo tako presao tada, izbrisao ih i odbacio...

Prisao sam parku do setalista i video njega kako se mazi sa Janom i ostatak...

Video sam ga kako je srecan pored nje...

Seo sam na klupicu naslonio ruke na naslon, glava u ruke....

Gledao sam ih kako su srecni zajedno...kako im niko i nista vise ne treba i kako su njima ceo pogled na svet jedno drugom..

A nekada smo samo nas dvojica postojali jedan za drugog....samo je za nas postojao najbolji drug i nista vise..

A sada....

Sve me tako boli i steze, pece oko srca...

Osecam kako mi se u grudima skuplja more emocija koje me bole...more lepih uspomena....trenutaka...dogadjaja...

Sve mi se pred ocima pali kao izbledele slike...samo nestaje gledajuci u njega kako me je skroz zanemario...

Ali..

Tako tesko, i jos teze, je bilo njemu kada sam mu rekao da on vise ne postoji za mene...da odustane od mene kao od prijatelja....

Zar sam bio toliko glup i slep...

Pogledao sam u masku svog telefona koja je bila providna i jasno se mogla videti nada slika iz 6. razreda...

Bili smo tada samo srecni klinci, ne sluteci o tome sta nas ceka i dokle ce nas dovesti ta nasa besmislena svadja...

Bili smo klinci koji nisu znali sta cu emocije, sta cu neka teska shvatanja i cinjenice koje se moraju proci u zivotu i sa kojima se vodimo do kraja zivota...

Kraja zivota..

Tu su mi misli zastale.....

Voditi se sa cinjenicom do kraja zivota da ne pricas sa osobom koja ti je bila najbolji prijatelj?...

Ne...

Opet sam pogledao u njega i shvatio da me mrzi zbog toga sto sam uradio Jani...

I zauvek ce me mrzeti...

Prostreljalo me je to, stisnuo sam pesnicu, ustao i gledao u sliku u masci telefona...

Da li sam te stvarno izgubio?...

Krenuo sam da disem, te sam zajecao i zaplakao...

Stavio ruke na lice i krenuo da placem jako...

Dovoljno toliko da su me uocili...*

Yoongi POV:

L- ljudi..je i vi cujete......*neko place...

I to jako bolno, tesko i tuzno...

Covece...zasto me bas sada prekidas? Taman sam krenuo da uzivam...

Svi smo se okrenuli a ja zaboo....ostao u soku...

Video sam, glavom i bradom, Jeon JungKooka kako place i gusi se u suzama......

Ustao sam kao i svi...

Gledao ka njemu...

Uzeo je telefon i izvadio neka dva papirica, jedan bacio a jedan vratio u masku....

Krenuo da trci...

I odtrcao je...

Mi smo odmah prisli tom mestu gde se on nalazio...

Pogledao sam sta je bacio...

Podigao...zastao.....

Oci su mi se napunile suzama istog momenta...

Suzama radosti i tuge...bola i patnje...

Bila je to nasa, moja i Kookova slika iz 6. razreda...

Zar od tada nemamo vise ni jednu sliku?...

I...

Zasto bi imao ovu sliku kod sebe...

Zar on.....

Place zbog mene..zbog nas...naseg izbledelog, izgubljenog prijateljstva....

On.........

Me nije zaboravio...

Ipak mu je stalo..

Pogledao sam u pravcu u kom je otisao....

Kao i svi, pa u sliku...svi se blago receno sokirali...

Poljubio sam sliku i stavio je u dzep, krenuo da brisem suze koje su same od sebe navirale, a ja nisam bio sposoban da ih zaustavim...

Malu utehu mi je pruzio Janin zagrljaj...

Jungkook.....sta se desava sa tobom...*

Konacno, novi deo 😊

Nadam se da vam se svidja

Vot i comm

💘💘💘🔥🔥🔥👑👑👑😉😉😉😇😇🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜