Yoongi POV:

Ja- halo? Da, ja sam........au........jezivo, veoma jezivo....u redu, hvala Vam....*prekinuo sam*

Jana- ko je bio?

Ja- ovi iz bolnice

Jana- šta kažu?

Ja- ma.... bolje da ti ne kažem....

Jana- toliko loše?

Ja- da Jano, ajde idem sada..

Jana- oke, šta ti je?

Ja- nervozan sam, eto šta mi je, ajde idem....*izašao sam iz kuće, seo u kola i upitio se ka JungKook-ovoj zgradi....

Poludeo sam od svega, kunem vam se....

Majka, pa JungKook, pa moje dete....sve onako ide lagano niz vodu, ne mogu nikakvu branu da stavim da bih sprečio sve to....

JungKook je u kritičnom stanju, moram to reći Lisi posle, a do tada sam prepušten sam sebi i da rešavam ove silne probleme, a moraću sigurno Lisu da stavim na njegovu poziciju, ne vredi ovako....

Mnogo se jedim, Ema ne ide u školu, dete mi je totalno potonulo, ne znam kako da je izvučemo i koliko će vremena trebati, naježim se na samu pomisao šta joj se desilo....

A i sam taj čin mi nekako sve više govori da je to ono čega sam se bojao....

Silne one pretnje....sumnjivi policajci....niko nije više siguran, nikome se ne može verovati....

Bio sam tako zamišljen sve vreme dok sam gledao koliko je JungKook-ova zgrada sređena....njemu je skroz stala proizvodnja, posao uopste ne moze da se nastavi dok se sve ne popravi....a on....

On je ni na nebu ni na zemlji....

Uzeo sam neke papire za Lisu i otišao do njih....pokucao, otvorila mi je ona sa podučnjacima do poda, sva tako izmučena*

L- e Yoongi..

Ja- ćao, jesi živa?

L- jedva, uđi....*ušao sam i video malu Miri kako gleda crtaće i Changsuna koji gleda bledo dole....

Rastužio sam se i prišao mu.... nije me smeo pogledati....kao da ima dozu sramote ili se i dalje oseća krivim*

Ja- ....jesi dobro?..............*odmahnuo je glavom....

Bio je sav u modricama, ranama....

Pogledao me je....taj tužni pogled....*

C- kako je?....

Ja- dobro je, samo je istraumirana....*proteljao je usnu o usnu, stisnuo ruke i izdahnuo*

C- a moj tata?........*tada je Lisa sela do nas i gledali su me....

Ispravio sam se o protrljao oči*

Ja- ....jezivo....eto kako....stavili su ga u veštačku komu bez potpisa jer je moralo, mašina čuka srce za njega, staviće mu one bajpase, sonde, haos ljudi moji....*Lisa me je bledo gledala, a Changsun je tiho zaplakao*

L- a prognoze?....

Ja- ne baš dobre....1 od 100 da će ostati živ....*Lisa je zatvorila oči, a Chan otišao u sobu....

Izdahnuo sam, srce me boli, ne znam kako da pomognem....*

L- ....kakva si rešenja doneo?....

Ja- preuzimaš firmu i to je to, nigde neće pisati ko je vodi da neko nešto ne pokuša i svi srećni i zadovoljni....samo ovi papiri će biti zakovani negde kada ih potpišeš i to je to....al sve dok JungKook diše se ovo neće menjati....al svakako....*pružio sam joj ih i potpisala je nevoljno....*

Ja- ........ne znam šta bih rekao Lisa....

L- šta da mi kažeš....ovo je sve otišlo do vraga....kao klinačka svađa, samo next level....*izdahnuo sam....*

L- umorna sam mnogo, radim i bdim nad njih dvoje, a Chan i ja se čujemo svakih sat vremena, skratili su mi smene zbog svega ovoga, da mi pomognu....ne prepoznajem više svoje dete, preplašen je, a i kako neće....svaki božiji dan mi plače na ramenu....krivi sebe što su silovali Emu....*spustio sam glavu*

L- ne mogu ga dovesti u red....

Ja- ajde neka pođe sa mnom, nisu se videli od tada....

L- ajde....*otišla je u sobu po njega, došao je do mene sav već uplakan....

Vidim sebe u vama klincima trenutno....toliko suza i bola....

Taj pogled....nikada neću zaboraviti....*

C- idemo?

Ja- ajde....*stigli smo brzo kod nas, nismo mnogo pričali....

Ušao je i videli smo Janu i Emu na kauču u dnevnoj....

Ema nas je pogledala i iznenadila se kada je videla njega*

E- Changsune

C- Ema....*došao je do nje, a ona ustala....

Bio je viši za glavu, tako je izgledalo simpatično....Jana je došla do mene....

Gledali su se minut dva, nisam znao kako će reagovati, a on je imao dozu straha....

Samo ga je nežno zagrlila oko vrata i utonula u zagrljaj....

Nasmešio sam se....zatvorio je oči i zagrlio je jednom rukom....

Otišao sam u kuhinju, pa i Jana za mnom*

Jana- deca....*klimnuo sam....

Njakao sam telefon, a ona mi je dala da jedem....*

Jana- šta Lisa kaže........

Ja- ma ništa....*rekao sam nezainteresovano, kakav i jesam bio....

Osetio sam kako me čudno gleda....*

Jana- oke........nećeš da pričaš sa mnom?....

Ja- nije da neću, nego....gledam nešto....*mahnula je glavom i gledala me sve vreme....a ja to nisam skontao....

Tako nismo progovorili ni jednu reč dok sam jeo....

Ovo dvoje su se izgrlili i seli u dnevnoj*

C- jesi dobro? Jel te nešto boli?....

E- ne, u redu sam....a ti? Pun si modrica....*odmahnuo je i spustio glavu....

Ona ga je gledala, a on je plitko disao....*

E- ti si taj koga sve boli........*izdahnuo je, pogledao je i podigao duks, videle su se modrice od udaraca metalnom šipkom....ona je zinula i stavila ruku na usta*

C- moglo bi se reći....*spustio je, a ona se zaplakala....*

C- nemoj Ema....nemoj molim te....*privukao je kod sebe u zagrljaj, zabila je glavu u njegove grudi i plakala tiho, tako još više lomila Chana....

Milovao ju je, bio je tužan....mnogo tužan....

Tako su dugo tiho pričali i došla je Lisa po njega, odvela ga kući....

A Jana je pokušavala da priča sa mnom, a mene je to iritiralo........*

Jana POV:

*Već nedelju dana ne pričamo normalno, bukvalno me samo skine sa dnevnog reda, a ja sam proživela pakao....

Moje dete isto prolazi kao ja....da li je moguće....

Istraumirala sam se za 100 života....

Stalno sam uz nju i bodrim je, hrabrim, tešim....noću plačem....

A Yoongi....Yoongi dve reči ne progovara sa mnom....

Ne znam šta se dešava....

Sedeli smo u dnevnoj, a on je drndao telefon i ignorisao moje postojanje....*

Ja- Yoongi, šta radiš?.........*namrštio se i odmahnuo glavom....*

Ja- daj šta ti je

Yg- ajde ostavi me....šta me smaraš........*pogledala sam ga iznenadjeno....*

Ja- šta nije u redu sa tobom?....*pogledao me je....*

Ja- što si-

Yg- aj ostavi me

Ja- zašto me samo sasecaš?

Yg- REKAO SAM OSTAVI ME!....*gledala sam ga minut, osetila kako mi se suze kupe u očima, a on me i dalje gleda besno*

Yg- SMARAŠ ME, OSTAVI ME, PUN MI JE ĐAVO SVEGA, ŠTA ME MALTRETIRAŠ?! KAKVA PRIČA?! ZA SVE SI TI KRIVA!!

Ja- ja????

Yg- DA, OVO JE ONAJ KRETEN STO POSTO IZA SVEGA, TI SI TA KOJA JE SILOVANA! TI SI TA KOJU JE OPET TRAŽIO!!!! *gledala sam ga zabezeknuto....*

Yg- A JUNGKOOK JE SIN LUDOG NAUČNIKA, DOVOLJNO!!!! SVAKI PUT SE ZALEPIM ZA BUDALE *lupio je rukama o sto* SUNCE TI JEBEM-

Ja- šta?! Hoćeš da kažeš da sam budala jer sam ti rodila dvoje dece?! ŠTO SAM BILA DETE I NISAM ZNALA ŠTA ME MOŽE SNAĆI?! HOĆEŠ TO DA KAŽEŠ?! POSLE 15 GODINA BRAKA?! ŠTA SI IMAO UOPŠTE DO SADA U GLAVI?!

Yg- NIŠTA!!!! SVE JE GORE I GORE!!!! MOG SINA NEMA!!!!

Ja- TVOG SINA?! *tako smo se po prvi put posvađali neverovatno....urlali smo jedno na drugo....

Emu smo probudili, stajala je kod vrata svoje sobe i gledala nas, plakala....*

Yg- NE VERUJEŠ UOPŠTE DA JE ŽIV!!!! NE ZANIMA TE!!!! NE PITAŠ GDE JE ŠTA SE DEŠAVA-

Ja- MOLIM?! TEBE NIJE BRIGA ZA EMU APSOLUTNO!!!! NI NE POGLEDAŠ JE!!!!

Yg- NIJE TAČNO!!!!

Ja- DETE SPAVA-....*videla sam je na vratima i zanemela, a tako i on....*

Ja- divan si!!!! *došla sam do nje, a ona je ušla u sobu, ušla sam i ja za njom....*

E- izlazi!!!!

Ja- Ema-

E- neću da te slušam, neću nikoga da slušam!!!!....*legla je i pokrila se preko glave plačući....

Stavila sam ruku na čelo i otišla u spavaću sobu....

Zabezeknuto sam gledala u pod i ne verujem samoj sebi šta sam sve čula....šta sam sve rekla....

Stavila sam ruke na lice, sklupcala se i zaplakala....

Zaboga miloga....mi se raspadamo sa životom....ovo ovako ne ide....niti će ići....

Tresla sam se....

Alex! Gde si?! Zašto nam se ovo dešava?!....

Čula sam ga kako je ušao ubrzo u sobu kod mene....naježila sam se, suze nisam mogla da zaustavim....bolelo je, mnogo je bolelo....

Osetila sam kako me je pokrio i legao do mene....nije rekao ni jednu reč....

Uspeli su da nas posvađaju, sve ide samo u njihovu korist, u našu ništa....sve se tako ruši....

Šta li je sledeće?....*

Šta li je? 👀

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜