Yoongi POV:

*propatio sam previše za ovih 11 godina....došlo je krajnje vreme da ovo prestane....

Da shvatim ono neshvatljivo....

Zašto mom detetu nema ni traga na glasa? Ko ga je oteo? Zašto se šalju baš meni i mojim bliskima šalju preteće poruke?....

Zašto su oduzeli život mojoj majci....ko god da je....

Sedeo sam u kući, doručkovao sa Emom i Janom i razmišljao....

Kakvi sve imbecili na ovoj planeti postoje....koliko bih im se krvi napio....

Sve nekako asocira na mrtvog Mark-a, ali nema nikakve logike....

Trgao sam se iz svojih misli i video Emu kako jede, a Janu kako pere tanjir*

Jana- Yoongi? *došla je iza mene i stavila ruku na moja ramena* da li je sve u redu?....*izdahnuo sam....

Poljubila mi je glavu, a ja sam pomazio njenu ruku*

Ja- da, ne brini....Ema? Ideš u školu?

E- mhm

Ja- kada?

E- u 12

Ja- oke, voziću te i mislim da nam definitivno treba još jedan auto....

Jana- mhm, svaki put nekome treba nešto

Ja- baš....*poljubila mi je opet glavu i zagrlila oko ramena....mazio sam njene mekane ruke....

Mila moja....ona mi daje vetar u leđa....da preguram sve ovo....

Pogledao sam u moju devojčicu, Emu....gledala je u nas sa smeškom....ja sam se nasmejao i štipnuo joj obraz....*

E- tata, kako je oppa?

Jana- hahahaha

Ja- a koji tačno? Lisin ili tvoj?

E- tataa

Jana- hahahahahahahahaha

Ja- šali se tata, dobro je JungKook, trebalo bi uskoro da izađe iz bolnice *ona klimne*

E- pitam jer je Chan uvek tako tužan na treninzima....*pogledao sam je tužno*

E- ja krenem nešto bitno da mu kažem, a on me već ne sluša....malo me on brine

Ja- to je slatko

E- tata!

Ja- haha

Jana- ne brini zlato, Chan je samo zabrinut i to je sve....*klimnula je Ema glavom i nastavila da jede....

Bilo je sve tako mirno, a onda mi je zazvonio telefon....*

Ja- da?....*ostao sam šok, ustao momentalno* ....odmah stižem?

*prekinuo sam*

Jana- šta bi?

Ja- porazbijali su ceo prvi sprat firme *Jana je raširila oči....

Uleteli smo svi u kola i ja sam se sjurio do firme....

Koliko sranja mora da se desi? Koliko?!

Parkirao sam samo na brzaka i izjurio iz kola, video svoju ogromnu staklenu zgradu kako je unakažena, nije bio polupan samo prvi sprat i prizemlje, bili su polupani i drugi i treći....

Video sam kako iznose moje radnike, neke mrtve, neke žive bez svesti i u velikim povredama....

Razgrogačio sam oči i ušao unutra u taj pakao....sve je bilo tako gusto od prašine, kao testo....

Došao sam do glavnog policajca*

P- veliko žao mi je gospodine Min

Ja- kako se ovo dogodilo? *pokazao mi je rukom na ogromnu plinsku bocu....

Pa na ventile, cevi....radijatori....sve je popucalo....

Bio sam šokiran....nisam mogao doći sebi....

Popucali su svi računari, sva oprema je kompletno otišla do vraga....

A onda sam dobio od policajca nešto veoma zanimljivo....

Opet jedan od Eminih crteža....crteža mene kako sam srećan, kao i Janu pored mene....

Namrštio sam se....*

P- mislim da neko pokušava da vam pošalje preteću poruku....*....samo sam klimnuo, vez texta....

Prošao sam kroz sva tri uništena sprata

Na svakom su nađeni tragovi prstiju, krvav nož i mrtva osoba....

Ježio sam se....izašao posle ne znam ni ja koliko iz zgrade, dok je svuda okolo bila policija i hitna....dao sam izjavu i došao nazad do Jane i Eme....

Zagrlio sam Emu jednom rukom i zagrlila me je oko struka, a Janu sam drugom i naslonila je glavu na moje rame*

Jana- šta li se dešava....

Ja- ne znam....ali ko god da je, neće biti lako....

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜