Postoji jedna slika u mojoj školi koja me poslednjih dana tera da razmišljam. U glavi je imam dok hodam za Nenadom ka klubu. Nije me pitao, zahvalna sam mu na tome. Skrenula sam pogled od njega u mrak.

Devojka mi je pred očima, njene sklopljene oči, slomljeno ogledalo i venac cveća oko njega - otrovnog cveća i zmija. Sama devojka je od stakla, od hiljadu delića, pukotina i oblika, ali je opet prelepa.

- O čemu razmišljaš?- povukao me je za ruku kada su nam dve figure prišle dovoljno blizu da vidimo da su pijane.
- O... Ni o čemu.- odlučila sam i sklonila sliku iz glave.

- Mislio sam da vi mladi volite žurke.- rekao je dok smo ulazili u klub i moj nos se namrštio od neprijatnih mirisa.

- Vi mladi... O, izvini starkeljo.- gurnula sma ga i nasmejala se.

- Hajde Kai, voliš da se zabavljaš.- udario me je po nosu, slabo, i poveo ka šanku. - Šta ćeš, ja častim.

Pogledala sam u meni koji je stajao iznad barmena.

- Sok od pomorandže.- rekla sam odlučno.

- Nema alkohola?- nasmejao se i barmenu pokazao na pivo.

- Neko mora da pazi na tebe.- namignula sam mu i stavila ruku u džep da platim piće.

O, ne, zaboravila sam da sam izvadila pare. Osetila sam laganu paniku dok se bes širio mojim telom.

- Ja častim večeras.- rekao je i platio.

- Ali...- zašto se svađam, kada nemam da platim.

- Ti plaćaš neki drugi put.- namignuo je i uzeo kusur.

- Hvala.- rekla sam mu tiho i on je odmahnuo glavom.

Povela sam ga do stola gde su moje prijateljice. Sada je vreme za glumu.

- Draga!- Sofija mi je poletela u naručje.

- Sofi!- zagrlila sam je slobodnom rukom.

- Ko je ovo?- prošaputala je i pogledala u Nenada.

- Nenad.- pružio je ruku.

Sofija se nasmejala onim iskrivljenim osmehom i krneula da trepće, isprsila se i pružila mu ruku. Njene male grudi idalje su delovale ravno dok je ona pkušavala da mu nabije dekolte u lice.

- Aj mi pričuvaj piće, idem da se ispovraćam od ovoga.- šapnuo mi je na uvo i ja sam se nasmejala.

- Dečko, a?- upitala je sa tim poganim osmehom na usnama.

- Prijatelj.- rekla sam iskreno.

Nije mi bio prijatelj, ne još uvek, ali tim iskrenim tonom ću je zaintrigirati.

- O, hajde...- puvukla me je.

Stavila sam naše čaše na sto i krenula u ritual grljenja i ljubakanja. Najgluplja moguća stvar, ako se ja pitam.

- Mnogo mi se sviđa ta suknja!- Anja je uzbuđeno rekla.

- Koje je moje piće?- prišunjao se i njegov dah je golicao moje uho dok sam pokušavala da sakrijem koliko me je prepao. Pružila sam mu čašu i on se osmehnuo, mogla sam da osetim kako mu se vilica širi, naslonjena na moju glavu dok se odvajao i stao do mene.

- Hvala...- zahvalila sam se Anji i upustila u raspravu koju su vodile Sofija i Tanja, Draganova devojka.

Pola svađe nisam ni slušala, samo sam zainteresovano klimala glavom i govorila kako su obe u pravu. Mislim da se radi o tetovažama. Za mene su one super. Volim tetovaže.

Pogledala sam u Nenada, koji se nalazio između Anje i Srđana. Pitam se da li on ima tetovaže. Uhvatio je moj pogled i poslao mi poljubac. Uhvatila sam ga dramatično i naslonila na sredinu grudi. Nasmejao se i nastavio da sluša šta god je Anja pričala.

- Da igramo?- Srđan me je upitao posle nekog vremena.

Klimnula sam glavom. Bilo šta samo da se pomerim od ove dve.

Dragan je pokušavao da Tanju privuče poljupcima po vratu, ali se ona nije dala.

Krenuo je remiks neke starije pesme i ja sam se prepustila ritmu, i Srđan je. Stalno podsećam sebe da on trenira ples od pete godine, prava je diva, stalno traži pažnju. Vrteo se po podijumu sve dok ljudi nisu krenuli da mu se sklanjaju sa puta i posmatraju ga. Idalje je igrao, nije obraćao pažnju na mene, uživao je u svim pogledima oko sebe. Prestala sma da igram i povukla se dublje u publiku. Toliko o mom igranju.

- On baš uživa?- Nenad me je upitao.

Dragan je napokon uspeo da odvuče Tanju. Sada su se ljubili na klupi, dok su Sofija i Anja žučno pričale. Naša grupa je bila mnogo veća, ali od kako smo se Nevena i ja posvađale ovo je ono sa čime sam ostavljena. Ne žalim se, umeju da budu korisni.

- Da, voli da igra.- rekla sam dok se remiks produžavao.

- Voliš li ti?- pitao je.

- To me opušta. Sprečava me da mislim, daje mi moć nad sopstvenim mislima.- rekla sam ozbiljno.

- Sviđa mi se ova ozbiljna Dunja, ne ona blesava smejuljiva koja samo klima glavom...

- Izgleda da si ti jedini.- rekla sam i osmehnula se kada mi je Anja mahnula.

- Koja ti je najbolja prijateljica?- pitao je.

Zamislila sam se.

- Nemam je.- rekla sam iskreno. - Ni jedna od njih to ne može da bude, jer me ni jedna od njih ne shvata. Svaka od njih voli samo jedan aspekat. Anji odgovara Dunja koja voli muziku, Sofiji Dunja koja zna kada je koji kontrolni, Tanji Dunja koja voli da se sređuje, Draganu Dunja koja gleda utakmice s njim, Srđanu Dunja koju može da povede na ples i bude u centru pažnje, jer zna da se ona neće ljutiti i neće joj smetati.

- A šta si ti od svega toga?- pitao je.

- Ne znam.- slegnula sma ramenima. - Samo znam da mogu i hoću da budem bolja.

- Bolje, to je relativno.- rekao je.

- Šta si ti, filozof?- pitala sam kroz smeh.

Otpio je gutljaj piva i naslonio ga na sto.

- Zapravo ja sam...- okrenuo se oko svoje ose i pružio ruku. - Tvoj desni partner...

- Upravo...- smejala sam se- upravo si rekao... rekao si...- boleo me je stomak od smeha dok me je on privlačio uz sebe i vrteo u krug i sam se smejući.

- Znam, znam...- rekao je i nastavio da se smeje.

- Zašto si onda to rekao?- oči su mi bile pune suza od smejanja.

- Jer si jako lepa dok se smeješ.- dodao je.

Nije bilo ničega ljubavnog u tom glasu; nikakvih emocija, sem prizvuka brige i neke sreće.

- Jesam?- nismo se kretali u ritmu muzike, ali mi nije bilo bitno, bitno mi je šta on misli.

- Da, jesi. Imaš dva oka, jedan nos, usne, tu nema ništa ružno.- rekao je i ja sam se osmehnula. - Ako hoćeš, ja ću ti biti najbolja prijateljica.

Nasmejala sam se i nastavila da igram sa njim.

Muzika je nastavila da tuče, a moje noge su bile umorne i od igranja i od treninga sa njim. Naslonila sma se na njega i sporo pomerala, ali sam idalje pokušavala da budem u ritmu.

- Tako ću imati upalu mišića.- rekla sam i on se nasmejao. - Reci mi samo jedno. Zašto, zašto mi pomažeš?- pitala sam.

- Znao sam nekoga ko je prošao kroz slične stvari kao ti i ne želim da se patiš kao ta osoba.- očekivala sam da nastavi, da mi drži pridiku i govori o svojim iskustvima. Već sam bila spremna da prevrnem očima, ali nije. Samo je to rekao i završio.

- Drugačiji si.- rekla sam tiho.

- I ponosan.- dodao je. Ne razumem na šta misli, pustila sam da ostane na tome.

- Čekam te sutra ujutru. Spremi se da budeš mrtva.- rekao je i opet me udario po nosu.

- Laku noć- rekla sam i okrenula se- Čekaj.. Da li bi sutra teo da večeraš ovde, mislim da ne budeš sam.- rekla sam i stala iza vrata.

Skrivala su me donekle. Ne znam zašto to radim, valjda volim da se oslanjam na nešto.

- Naravno, šta mi praviš?- iskezio se poput malog deteta.

- Saznaćeš...- izvila sam obrvu izazivajući ga i mahnula mu sa osmehom.

- Laku noć.

Zaključala sam vrata za sobom i naslonila se na njih. Kuća mi sada izgleda dosadno, jednobojno i sivo, ali nije. Prepuna je boja, sitnica, ali sve mi je to nekako mrsko. Pogledala sam na pult. Novca nije bilo. Neka ga uzmu, prokleti bili.

Zagrizla sam jezik, ali nisam povukla te reči.

Rasplela sam kosu i pogledala planer. Štrikirala sam odeću koju sam danas nosila i frizuru. Pogledala sam frizuru koju sam ištampala za sutra i iskombinovala sa odećom. Postavila sam slike odeće, šminke i frizure na blog sa načinima kako da se lako ukombinuju i naprave. Nisam popularna, ali imam prilično pratilaca. Za srednjoškolku je dobro.

Osmehnula sam se i pogledala u ogledalu. Tek nedelju dana treniram, ali mogu da vidim promenu. Veš majica mi se pripija uz stomak i vidim linije mišića gornjeg dela stomaka. Ustala sam i zagledala sebe. Da, definitivno ću ovo uspeti. Ugasila sam svetlo i lap top. Nagrada koju sam dobila za prvo mesto u crtanju. Moji roditelji nikada crtanje nisu smatrali korisnim, ali ja ga volim. Opuštajuće je, skoro kao muzika. Nikada nisam išla na časove, jer nisam želela. Dovoljno mi je ovo što znam, nesavršenost koju poseduju me fascinira i tera da radim bolje. Sklopila sma oči ispod mog crteža sve, omiljen mi je, jer sam se usresredila na oči, na tu odlučnost i slobodu, možda je samo ja vidim u njima, ili ne, ali volim taj crtež.

Nešto mi je teško na grudima i ja okrećem glavu dok mi sve misli nestaju.
____________________________________________________________________________________
Opet kratko, ali je kjut :3