Želim da znaš da neću zaustaviti svoj život dok ti nisi tu.

Voleću nekoga, biću srećna, plakaću, mrzeću ostale.

Ali kada ponovo naletim na tebe, biću spremna da sve to odbacim. Jer ti, ti si oduvek bio tu i oduvek sam te volela.

Možeš voleti koga god poželiš, jer i ja ću. Uvek je tako bilo. Ali na kraju dana, uvek se vratimo jedno drugom.

Nikad nisi bio previše blizu mene, ali ipak si bio tu.

Neću zaboraviti na tebe. Nikad. Neću zaboraviti ni jednu sitnicu o tebi. Znam to, osećam to. Jer ipak, bitan si deo mog života. Bez tebe ne bih bila ko sam sada.

Poželela sam ti sreću. I zaista sam to mislila.

Volim tvoj osmeh. Volim način na koji me gledaš. Volim kada me zasmejavaš. Volim zvuk tvog glasa.

Volim te.

Nisam tužna. Osećam se živo.

Srećna sam.

Osećam nadu. Osećam da ću jednog dana u potpunosti biti slobodna. Da ću ispuniti njihova očekivanja. Da ću ispuniti tvoja očekivanja.

Da ću ispuniti svoja očekivanja.

Ponekad te mrzim. Ponekad poželim da nikada nisam otišla na tu udaljenu plažu po nagovoru roditelja. Ponekad poželim da zaboravim da postojiš. Ponekad te svesno uklonim iz svog života i budem srećna bez tebe.

Ali ipak, sa vremena na vreme, setim te se i setim se toga da te volim.

I poželim da budem tu za tebe. Zauvek.