Želim da pišem o tebi, ali bojim se. Bojim se da pišem o tebi, bojim se da ćeš jednom pročitati moje reči i da ćeš se samo nasmejati tome koliko sam bila naivna.

Bojim se da ćeš u svakoj mojoj rečenici pronalaziti sebe.

Jer, utkala sam te u svoje postojanje.

Deo si mene, deo svake moje misli, svake moje bezazlene laži.

Ali opet, imam toliko toga da kažem o tebi. Mogu napisati čitav roman o presijavanju tvojih očiju na zalazećem suncu. Mogu napisati čitavu zbirku pesama o tvom glasu i osmehu.

Ali neću. Neću ih napisati jer ću morati da ih završim. A toga se bojim. Završetaka.

Želim da ostaneš pored mene zauvek. Želim da u tebi zauvek pronalazim mir.
Želim da ne odlaziš.
Želim da se ne bojim da te pustim.
Želim da budeš srećan.

I puštam te.