Pretrčali smo celu obalu zajedno. Uz miris mora i zvuk talasa, držali smo se za ruke i bili prisutni u trenutku. Zaista, tada sam bila sigurna da je taj trenutak večan. Bio je mrak i iako skoro ništa nisam videla, bila sam sigurna kuda ću da idem. Za tobom. Gde god poželiš.

Verovala sam u sve tvoje priče, u sve bajke. Smejala sam se na svaku tvoju šalu, osmehivala na svaku lepu reč i plakala sa tobom.

Videli smo sve boje neba, od najsvetlije plave preko ružičaste do tamnoplave. Zaboravili smo na vreme, dopustili da se sjedinimo sa prirodom koja je bila tu oko nas.

Pričali smo o stvarima koje nas čine srećnim. Na mojoj listi bili su more, sunce, zvezde, muzika, knjige, ti i taj trenutak kada sam čula da sam i ja na tvojoj listi.

Ogrlica od školjki oko mog vrata, svetlucanje mora pod zalazećim suncem. Još uvek je čuvam.

Bila nam je dovoljna muzika talasa da otplešemo svoj ples pod zvezdama. Gledajući u zvezde, videla sam davno nestalu i ugaslu prošlost. Videla sam sjaj u tvojim očima kada sam se nasmejala. Videla sam mehuriće u čaši šampanjca u tvojoj ruci.

Zvezde su gledale i bile jedini svedoci nastajanja i istovremenog nestajanja naše priče. Bile su svedoci moje glave naslonjene na tvoje rame i tvog mirnog sedenja, bez ijednog pokreta samo da se ja ne bih probudila. Bile su svedoci zagrljaja ispod vatrom zahvaćene šume.

Bile su svedoci moje ljubavi i privrženosti tebi.
Bile su svedoci tvog pretvaranja da je sve u redu.

Znam te oduvek, otkad znam za sebe, ti si tu. Tvoja ličnost, osećanja, duša, postali su deo mene. I sada, nakon toliko godina, gubim te.

Umorili smo se od trčanja. Zaostajali smo za srećom i sve se više odvajali.

Ne znam u kom svetu si sada, jedino vidim da to nije sreća.
Nestaješ. Ubija me jer ne znam zbog čega i jer znam da ti ne mogu pomoći. Ubija me što mi ne daš budem tu da te zagrlim i saslušam, da ti budem rame za plakanje.
Bojim se da mi nikad nećeš reći gde je problem. Da li je u tvojoj porodici, u prijateljima ili pak u meni? Možda nismo ispunili tvoja očekivanja, možda smo te povredili.

Znam da ćeš sada reći da je problem u tvojoj glavu. Možda i jeste.

Želim da ti kažem da ne moraš da ideš tamo ako svi idu i govore ti da treba da ideš.
Želim da ti kažem da ne moraš da ideš u školu u koju svi idu.
Želim da ti kažem da ne moraš da slušaš šta ti govore.

Želim da ti kažem da ne moraš da se vratiš kući.

Ne moraš ispunjavati ničije uslove, ničija očekivanja. Čak ni moja.

Želim da ti kažem da možeš otići gde god poželiš, da možeš videti šta god poželiš sa kim god želiš.

Ne moraš ništa.

Bitno je da si tu, da živiš, da postojiš.

Zahvaljujući tebi, spoznala sam večnost. Ta tvoja magična sposobnost, ona je ono što me je osvojilo.

Želim ti svu sreću.
Ostani ako želiš, idi ako želiš, voli me ako želiš, mrzi me ako želiš.

I sve dok postoje zvezde na nebu, dok postoje plima i oseka, biću tu za tebe. Biću tvoj oslonac, tvoj nevidljivi štit, tvoja senka.